Magbet 15.12.2017. Bitef Teatar

1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars (Još nema ocene)

Skver Mire Trailović br. 1, Beograd
Datum događaja:15.12.2017

BITEF TEATAR I CENTAR ZA KULTURU TIVAT
Po motivima istoimene drame
Vilijama Šekspira / William Shakespeare
MAGBET / MACBETH
Predstava savremenog plesa

Krediti:
Koreografija: Miloš Isailović
Kompozitor: Draško Adžić
Dramaturgija: Jelena Kajgo
Scenografkinja: Jasmina Holbus

Igrači/ce BITEF dens kopanije:
Dejan Kolarov
Ana Ignjatovic-Zagorac
Tamara Pjević
Miona Petrović
Branko Mitrovic
Nataša Gvozdenović
Jelena Bulatović

Kostimografija: Slavna Martinovic
Režija na predstavi: Luka Mihovilović
Dizajn svetla: Jasmina Holbus, Luka Mihovilović
Izvršna produkcija: Jovana Janjić i Vojislav Kaluđerović
Foto i dizajn: Slavica Dolašević

BITEF teatar
Direktor: Miloš Latinović
Izvršna produkcija: Jovana Janjić i Vojislav Kaluđerović
PR i protokol: Slavica Hinić
Šef tehnike: Ljubomir Radivojević
Majstori tona: Miroljub Vladić, Jugoslav Hadžić
Majstori svetla: Dragan Đurković, Igor Milenković
Inspicijentkinja: Maja Jovanović
Garedroberka: Marta Narančić
Dekorateri: Goran Gavrančić, Aleksandar Marinković, Vladan Milošević

Trajanje 60′.

PRVA PREMIJERA: u okviru Festivala mediteranskog teatra PURGATORIJE 2017 – MI SMO CENTAR
22. juli 2017. godine

BEOGRADSKA PREMIJERA
BITEF teatar, 4. novembar 2017. godine

*****************************************************************************
MAGBET

Plesna predstava Magbet, nastavak je repertoarske politike BITEF dens kompanije, koja ima za cilj da publici predstavi nove pravce razvoja plesnog teatra, kroz koreografske inscenacije velikih dela svetske književnosti. Do sada su realizovani Šekspirov Otelo, Danteova Božanstvena komedija, Molijerov Don Žuan, Aristofanove Ptice…

Koreografija predstave Magbet poverena je mladom koreografu Milošu Isailoviću, koji je u BITEF dens kompaniji ostvario veliki broj izuzetnih igračkih uloga, a za svoju prvu koreografsku postavku Dunjaluk u produkciji BITEF teatra, dobio je nagradu Dimitrije Parlić.

I u ovoj plesnoj postavci, baziranoj na klasičnom dramskom konceptu, Magbet će biti samo idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u ovom čuvenom Šekspirovom delu – to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti…

Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosto, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.
Jelena Kajgo, umetnička direktorka BITEF dens kompanije

REČ AUTORA:

Magbeta doživljavam kao priču o unutrašnjoj borbi dvoje ljudi. Ljudi sa velikim ambicijama. Cela priča je prožeta ženskim principom, odlučnošću, ali i manipulacijom. Sve je dozvoljeno u borbi za presto, ili danas u borbi za vlast i visoku poziciju. I na kraju se plaća previsoka cena, kraljevstvo je dobijeno u krvi, ludilu i kajanju. Šekspir nas kroz priču o Magbetu upozorava da ko želi vlast pod svaku cenu nikad nema dobre namere, i spreman je na sve. I upozorava da pazimo na svoje želje u žudnje, jer nam se mogu ostvariti. A na vrhu ostajemo sami, tu duvaju jaki vetrovi, i na toj čistini vidi se sva naša prljavština.

****************************************************************
Ulaznice koštaju =600,00 dinara

Radno vreme blagajne: od 18.00 do 20.00 sati (danima kada se igraju predstave)
Rezervacije telefonom: +381 69 899 24 00 (od 10.00 do 14.00 sati i od 18.00 do 20.00 sati)
Rezervacije e-mailom: blagajna@bitef.rs
Popusti:
– 50% popusta na cenu ulaznica za studente (uz indeks), đake i penzionere
– 30% popusta na cenu ulaznica za organizovane grupe, članove klubova čitalaca: Laguna, Vulkan i Arhipelag
Ticket URL: http://teatar.bitef.rs/blagajna/
****************************************************************
Žiri Dvanaestog festivala Mediteranskog teatra Purgatorije 2017. u Tivtu, u sastavu Mani Gotovac, teatrolog, predsjednica žirija, Tanja Bošković, glumica, Zoran Živković, producent, nakon osam odgledanih predstava u zvaničnoj selekciji 30.08.2017. godine, u Tivtu, doneo je JEDNOGLASNU odluku o dodeli Specijalne nagrade za umetničko dostignuće na Dvanaestom Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije 2017. godine pozorišnoj predstavi ,,Magbet“ u produkciji BITEF teatra iz Beograda, Srbija i Centra za kulturu Tivat, Crna Gora.
,,Inovacija predstave „Magbet“ Centra za kulturu Tivat i Bitef Dance Company BITEF teatra nije u tome što isključivo jezikom koreografije želi predstaviti publici velika djela svjetske književnosti. To isto istražuju i brojne slične kompanije u regiji, u svijetu. Inovacija ove izvedbe krije se u onome – kako koreograf Miloš Isailović neverbalnom komunikacijom propitkuje motive Šekspirove tragedije. On naime ne želi sve, ni puno, ni odmah. On se ne bahati u susretu s velikim djelom. On samo izabire priču o borbi dvoje ljudi prožetih bolesnom željom za moći. U svijetu koji je nestvaran, uslijed tolikog mraka, ludila i kajanja, u svijetu vještičjeg kuvanja krvi i zavjera. Isailoviću ograničenost govornom situacijom upravo pruža neograničene mogućnosti pri kreiranju onog mutnog, nerazjašnjivog, intuitivnog u nama, onog što se zbiva između noćne more i jutarnjeg buđenja. Time cijela ekipa „Magbeta“ stvara trenutak iznenadnog, očaravajućeg susreta, ali i susreta sa samima sobom, pa tako i s nama u gledalištu“, napisala je u obrazloženju predsednica žirija Mani Gotovac.

***************************************************************************

BIOGRAFIJE
MILOŠ ISAILOVIĆ – koreograf

Rođen 1988. godine u Loznici. Tokom školovanja u Baletskoj školi Lujo Davičo, kao jedan od najdarovitijih učenika, dobija stipendiju na Baletskoj akademiji u Cirihu. Posle povratka iz Ciriha, diplomira u školi Lujo Davičo.
Od 2009. godine igrao je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a istovremeno je i član BITEF dens kompanije koja je nastala u okviru programa BITEF teatra.
U Narodnom pozorištu je igrao je u baletima Uspavana lepotica, Labudovo jezero, Žizela, Don Kihot…, zatim u predstavama Interval, Ko to tamo peva, Viva la Vida, Dama sa kamelijama, Lisabonska priča… U BITEF dens kompaniji igrao je u produkcijama Voljen, Otelo, Božanstvena komedija, Alfa Bojsi, Kada bismo svi malo utihnuli, Yesterday, seti se da zaboraviš, Želeće mašine, Don Žuan, Ptice…

Nagrade:
Treća nagrada na međunarodnom takmičenju u Berlinu 2005. godine
Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u Ćezeni 2005. godine.
Državni šampion u modernom plesu Srpske Plesne Asocijacije
Dobitnik nagrade za najboljeg koreografa na Dens festivalu u Novom Sadu 2012. godine
Dobitnik nagrade za najboljeg mladog izvođača u Srbiji za 2012. godinu
Dobitnik nagrade Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, 2016. godine.
Od 2012. godine radi kao plesni pedagog u studiju Ris i sa polaznicima kreira komad Porodični portret izveden na sceni BITEF teatra.
Od 2014. godine uspešno void seminare i radionice u Hrvatskoj, Makedoniji, Rumuniji, Češkoj, Poljskoj, Americi, sa “York Circuit Debris” company iz Njujorka.
2015. godine kreira svoju prvu profesionalnu predstavu Dunjaluk u produkiji BITEF teatra i izvođenju BITEF dens kompanije.
Iste godine radi u Narodnom pozorištu u Mariboru, (SNG) i postaje asistent Edvarda Kluga, sa kojim kao solista realizuje balet Per Gint.
2016. godine realizuje predstavu Stranac, u koprodukciji Nacionalne fondacije za igru i Hartefakt fonda. Iste godine postavlja Per Ginta u Nacionalnoj Operi u Rigi i osvaja nagradu Dimitrije Parlić za predstavu Dunjaluk, koju dodeljuje Udruženje Baletskih Umetnika Srbije.
2017. godine kao asistent Edvarda Kluga postavlja balet Per Gint u Novosibirsku.

BIOGRAFIJE:
JASMINA HOLBUS – scenograf
Diplomirala je enterijer na Chelsea Collage of Art & Design u Londonu 1996. godine. Član je Udruženja književnika Srbije od 1993. godine i ULUPUDS-a od 2007. godine sa statusom samostalnog umetnika.
Autor je različitih umetničkih projekata, u arhitekturi, grafičkom dizajnu i u oblasti audio-video instalacija (Art Bienale, Barselona 2005). Njeni radovi iz oblasti primenjene umetnosti su rednovno selektovani i zastupljeni na značajnim grupnim izložbama u zemlji.
U pozorištu radi kao scenograf od 2003. godine. Do sada je izvedeno jedanaest predstava u njenoj scenografiji. Bila je angažovana u Jugoslovenskim dramskim pozorištem kao scenografkinja na predstavama Pred penzijom Tomasa Bernharda u režiji Dina Mustafića, Banat Uglješe Šajtinca u režiji Dejana Mijača, kao i na predstavama u režiji Miloša Lolića, Druga strana Dejana Dukovskog, Sanjari Roberta Muzila, Otelo Vilijema Šekspira. Adaptirala je scenografiju Vladislava Lalickog Buba u uhu u režiji Ljubiše Ristića. S Lolićem je sarađivala i na predstavama Velika bela zavera Dimitrija Vojnova, Muška stvar F.K. Kreca (Atelje 212), Bog je DJ (Malo pozorište „Duško Radović“). U Srpskom narodnom pozorištu bila je scenograf predstave Zojkin stan Dejana Mijača.
Dobitnik je godišnje NAGRADE ULUPUDS-a ZA SCENOGRAFIJU ZA 2013. godinu.
————————–————————–————————–————-
BITEF DENS KOMPANIJA / BITEF DANCE COMPANY

Bitef dens kompanija osnovana je 2009. godine kao prva trupa savremene igre u Srbiji koja je vezana za jednu instituciju kulture, i koja je omogućila da publika tokom cele pozorišne sezone može da prati kvalitetan plesni teatar. Tokom sedam godina postojanja Bitef dens kompanija je realizovala čak dvadeset šest plesnih produkcija i preko sto gostovanja u zemlji i svetu, (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Švedska, Mađarska, Japan, Bosna i Hercegovina, Makedonija…). Kompanija je ostvarila saradnju sa nekim od najeminentnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput Gaja Vajcmana, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidore Stanišić, Edvarda Kluga, Matjaža Fariča, Dalije Aćin, Zorana Markovića, Maše Kolar, Branka Potočana, Lea Mujića…

Predstave Mirisi cimeta, Otelo, Božanstvena komedija, Karmen u IV runde, Alfa bojsi, Yesterday, Don Žuan, Ptice…, doprinele su da se formira nova publika koja redovno prati plesni repertoar, a otvorena je i plesna scena za decu koja ima za cilj da najmlađoj publici približi umetnost igre.

Bilans rada Bitef dens kompanije nakon sedam godina čini veliki broj nagrada – čak dvadeset dve. Od toga – tri nagrade „Dimitrije Parlić“, koreografima Edvardu Klugu, Jasmin Vardimon i Milošu Isailoviću, devet nagrada igračima kompanije za plesne interpretacije, nagrade na festivalima za predstave u celini, kao i dve Specijalne nagrade za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru koreografkinjama Isidori Stanišić i Daliji Aćin.
*****************************************************************************
KRITIKE:

Ana Tasić
Kritika je objavljena u Politici 27.7.2017
Zarobljenost u okovima vlasti

Premijera plesnog „Magbeta“ u Tivtu
Tivat – U okviru festivala „Purgatorije“, u Atrijumu Buća Centru za kulturu je premijerno izveden „Magbet“, koprodukcija „Purgatorija“ i Bitef teatra. Ova predstava koreografa Miloša Isailovića, u izvođenju plesača Bitef dens kompanije, donela je uzbudljivo plesno tumačenje Šekspirove političke tragedije (dramaturgija Jelena Kajgo). Na minimalistički utvrđenoj sceni, prekrivenoj diskretno sijajućim celofanom, i oivičenoj neonskim svetlima, sedam igrača bez reči predstavlja Šekspirovu pripovest o krvavom putu do vlasti (scenografija Jasmina Holbus). Igru vodi zlokobna, mračna, ceremonijalna atmosfera, izgrađena stilom igre, vizualnošću, muzikom. Ambijentalnost prostora je u tom pogledu takođe vrlo važna – staro kameno zdanje i arhaični stubovi oko scenskog prostora pojačavaju smisao tamnih slutnji. Treba pomenuti i slučajno, nerežirano, letenje slepih miševa u par navrata na premijeri, koje se savršeno uklopilo u košmarnu osećajnost.
Akteri su obučeni u istančano stilizovane, preovlađujuće crne kostime, takođe perfektno uklopljene u gotičku atmosferu škotske tragedije (kostimografija Slavna Martinović). Muzika kompozitora Draška Adžića jedan je od ključno važnih sastojaka igre, ona presudno učestvuje u građenju tamne osećajnosti, mreže pohlepe, zločina, ludila. Muzika sablasno vodi igrače, noseći u sebi i preteće zvuke čangrljanja lanaca, okova. To jako, uznemirujuće osećanje klaustrofobije i pretnje, povremeno produbljuju i avetinjski blješteća neonska svetla.
Miloš Isailović sugestivan je kao Magbet, ledenog lica i telesnih pokreta. Često je skrhan sumnjama koje iščitavamo iz njegovog fizičkog izraza, naročito u solo scenama, na primer u uvodnom prizoru. On se tu vrti u krug, simbolički zatvoren u svetu nezajažljive gladi za vlašću, izgubljeno tražeći izlaz iz te začaranosti, zaglavljenosti. Značenje Magbetovih preispitivanja i nesigurnosti izvlačimo i iz duo scena sa njegovim dvojnikom maskiranog lica (Dejan Kolarov), možda alter egom, izvorom lomova u glavi povodom izbora puta zločina. Važno simboličko značenje na tom putu ka prestolu imaju i veštice, Nataša Gvozdenović, Ivana Savić-Jacić, Tamara Pjević. Shvatamo ih kao projekcije Magbetove podsvesti, halucinacije, odraz želja za vlašću i divljačkih sklonosti ka zločinima. One se neprestano šnjuvaju oko Magbeta, zagonetno prete iz prikrajka, zavodeći ga slatkom i otrovnom iluzijom moći.
Branko Mitrović igra kralja Dankana, takođe odlučnog, čvrstog izraza lica. Svi likovi ispoljavaju ledenost, nežnije emocije se ne oslobađaju. To shvatamo kao izraz ideje da u krvoločnoj borbi za moć nema mesta suptilnosti. Jedna od najmaštovitijih scena u predstavi je Magbetova borba sa Dankanom, ostvarena kroz igru senki. Akteri izvode ples smrti sa leve strane scene, jedva da ih direktno vidimo. Za to vreme se na centralnom prostoru, na zidine, odražavaju krupne senke njihovih tela u borbi. Simbolika senki je vrlo jaka, razumemo ih kao znak relativizacije ljudskog položaja na zemlji, iluzije moći. Kako je starogrčki pesnik Pindar napisao, čovek je san senke, prolazan na ovom svetu, privremen, kao i njegova vlast.

Ana Tasić
Kritika je objavljena u Politici 27.7.2017

Ana Ignjatović-Zagorac kao Lejdi Magbet takođe je vrlo ekspresivna. Njena androgina pojava verodostojno odražava odsustvo ženstvenosti, ključno važne za taj Šekspirov lik. Otkinuta od principa ljubavi i kreativnosti, isušena od „mleka ljudske dobrote“, neutoljivo je žedna vlasti i znatno odlučnija od Magbeta. U predstavi je jasno prikazana narušenost tradicionalnih odnosa među polovima, Lejdi je preuzela dominaciju. To je slučaj u njihovoj ljubavnoj sceni, gde ona u vrišteće crvenoj, osvajačkoj haljini leži na Magbetu, u aktivnom položaju, kontrolora, vladara. Blisko značenje se ostvaruje i na kraju, nakon Magbetovog ubistva Dankana, kada je on polomljen grižom savesti. Ona ga tada ruši na pod, preuzimajući ponovo kontrolu. Posle toga polako, ritualno odlazi u utrobu kamenog zdanja. Na tom hipnotičkom putu je veštice šibaju kosom po golim leđima, ostavljajući krvave tragove. Ovom izvanredno upečatljivom scenom se predstava završava. Lejdi nestaje u tmini, simboličkoj tamnici. Povratka sa puta umrljanog krvlju nema, sloboda je zauvek izgubljena, osvojena vlast je ništa.





Dodaj komentar

Dešava se nešto?

POSTAVITE!