Ponedeljak, 22. januar, 19.00, Mala sala DKSG
SONIC YOUTH
Predavač Mićun Ristić
Na početku osamdesetih Kim Gordon je pisala za art forum. Terston Mur je svirao u bendu koji je uvažavao klasični rok i beskonačno preslušavao hard kor ploče. Li Renaldo je bio jedan od gitarista – izvođača atonalnih simfonija „pank kompozitora“ Glena Branke. Grupa koju su formirali direktno se nastavila na već sagoreli No Vejv, čiji je deo bio i Branka: slabašna struktura i senka melodije jedva su se nazirale ispod sirovog zvuka izobličenih gitara. Ono što su uradili na Confusion is Sex 1983. pokazalo se kao temelj nojz rok podžanra koji će se uobličiti krajem decenije. U vreme kad su preispitivanje mračnih američkih mitova izrazili apokaliptičnom Death Valley 69, našli su pravog bubnjara. Stiv Šeli je promenio zvuk grupe i uveo je u fazu velikih ostvarenja. Na albumima Evol i Sister su priznali fascinaciju treš kulturom i kombinaciji „depresivna disonanca i nejasna melodija“
(Kim G.) dodali malo opušteniji ton i zrnce humora. Uspeh rokerskijeg Daydream Nation, sa čvršćom formom pesama, doneo im je ugovor sa velikom kućom. Optužbe da su izdali andergraund izgledaju neozbiljno kad se presluša serija ploča otvorena sa Goo i Dirty. U krupnom muzičkom biznisu važi „ili igraš kako ti kažu ili ne igraš uopšte“, a S. Y. su među retkima koji su odigrali po sopstvenim pravilima. Njihov album A Thousand Leaves (1996) post-rokeri računaju kao svoj. I u poslednjem, tzv. periodu „klimaksa“ nastavili su da prerastaju uske emotivne i žanrovske okvire, nalazeći novu ravnotežu između avangarde i popa, rok instikta i eksperimenta, istih onih elemenata sa kojima su i počeli.