O PREDSTAVI
Troje likova odrastaju u nekom velikom evropskom gradu: imućni su, obrazovani i dosadno im je. Igrajući dečje igre u dokolici, oni otkrivaju zadovoljstvo zabranjenog. Gube se u stanjima ekstaze koja im, međutim, veoma brzo dosade. Njihova želja da se desi nešto „pravo“, jača iz dana u dan. Traže utočište u intimnosti društva kom pripadaju, koje se pretvara u kavez bez izlaza. Zapadni projekat samoodređenja ne uliva sigurnost već izaziva paranoju. Ono što u početku deluje paradoksalno, u stvari je vredno pažnje: razlika između aktivnih samouništivača i njihovih eksplozivnih naprava i ovih pasivnih samouništivača sa njihovim vajnim hedonizmom nije toliko velika koliko bi oni možda voleli da jeste. U svojoj najnovijoj predstavi Ersan Mondtag i mlada autorka iz Berlina Olga Bah mapiraju topografiju kraja vremena i strahova koji uz to idu, a koji trenutno vladaju zapadnim svetom poput epidemije.
O AUTORIMA
ERSAN MONDTAG rođen je u Berlinu 1987. godine i bavi se stvaralaštvom u oblasti pozorišta, muzike, performansa i instalacija. Godine 2011. upisao je Školu Oto-Falkenberg u Minhenu, da bi dve godine kasnije prekinuo studije, a 2012. osnovao je APITÆL ZWEI KOLEKTIF, s kojim je razvio predstave dugog trajanja, eksperimentalne žurke i interdisciplinarna pozorišna dela. Tokom sezone 2013/14. bio je član REGIEstudio u teatru Šaušpil u Frankfurtu i režirao 2. Simfoniju (pozvana na „radikaljung“ festival u Minhenu 2014), Zamak, i Orfej# (pozvane na „radikaljung“ festival 2015). Godine 2015, Ersan Mondtag stvara komad TYRRANIS, koji je pozvan na festival „Teatertrefen“ u Berlinu 2016. godine. Časopis Teater hojte proglasio ga je rediteljem u usponu 2016. godine. Proglašen je i „scenografom i kostimografom godine“. Ersan Mondtag živi u Berlinu. Stvara u hamburškom Talijateatru, u teatru Šaušpil u Frankfurtu, u Pozorištu Maksim Gorki u Berlinu, u Minhener Kameršpile i drugim pozorištima. Predstava Istrebljenje, koju je kreirao u saradnji sa Olgom Bah, prva je njegova režija u Švajcarskoj.
OLGA BAH, rođena u Berlinu 1990, još se tokom srednjoškolskih dana (2004-2007), zajedno sa Ersanom Mondtagom priključila berlinskom pozorištu za mlade Grips Teatar. Zajedno su osnovali nezavisnu pozorišnu trupu pod nazivom „PE-Ensemble“. Njen prvi komad, Vinvet, premijerno je izveden 2007. godine u nemačko-turskom pozorištu Tijatrom na Krojcbergu, kao i u pozorištu Balhaus Nauninštrase. Nakon nekoliko godina saradnje sa raznim pozorištima (među kojima su Šaubine am Leniner Plac i Dojčes teater Berlin), postala je saradnik na Institutu Mask-Plank u gradu Jinka u Južnoj Etiopiji, gde je snimila kratki dokumentarni film Hamar. U periodu između 2010. i 2014. godine studirala je filozofiju i nemačku filologiju na Univerzitetu Fraj u Berlinu i na Istanbulskom univerzitetu u Turskoj. Diplomirala je 2014. godine. Godine 2013. bila je glavni dramaturg predstave dugog trajanja #1/KONKORDIA na sceni „Šauštele“ Moderne pinakoteke u Minhenu, koju je režirao Ersan Mondtag. Od 2014, studira prava na Univerzitetu Humbolt u Berlinu. Od 2016, obavlja funkciju pravnog savetnika za kancelariju za izbeglice pri Univerzitetu Humbolt u Berlinu.
IZVODI IZ KRITIKA
Olga Bah ne gaji nikakve iluzije jer, kako je izjavila, likovi predstavljaju ‘izraz vremena u kome dvosmislenosti i pretrpanost raznim konfuznim informacijama dovode ljude u ekstremne pozicije, a sve iz potrebe da bar jednom u životu znaju na čemu su. Oni postaju prijemčivi za razne teorije zavere, prihvataju razne cinične ili otvoreno rasističke stavove, za koje su uvereni da odišu demokratskim principima’.
Original
О ПРЕДСТАВИ
Троје ликова одрастају у неком великом европском граду: имућни су, образовани и досадно им је. Играјући дечје игре у доколици, они откривају задовољство забрањеног. Губе се у стањима екстазе која им, међутим, веома брзо досаде. Њихова жеља да се деси нешто „право“, јача из дана у дан. Траже уточиште у интимности друштва ком припадају, које се претвара у кавез без излаза. Западни пројекат самоодређења не улива сигурност већ изазива параноју. Оно што у почетку делује парадоксално, у ствари је вредно пажње: разлика између активних самоуништивача и њихових експлозивних направа и ових пасивних самоуништивача са њиховим вајним хедонизмом није толико велика колико би они можда волели да јесте. У својој најновијој представи Ерсан Мондтаг и млада ауторка из Берлина Олга Бах мапирају топографију краја времена и страхова који уз то иду, а који тренутно владају западним светом попут епидемије.
О АУТОРИМА
ЕРСАН МОНДТАГ рођен је у Берлину 1987. године и бави се стваралаштвом у области позоришта, музике, перформанса и инсталација. Године 2011. уписао је Школу Ото-Фалкенберг у Минхену, да би две године касније прекинуо студије, а 2012. основао је APITÆL ZWEI KOLEKTIF, с којим је развио представе дугог трајања, експерименталне журке и интердисциплинарна позоришна дела. Током сезоне 2013/14. био је члан REGIEstudio у театру Шаушпил у Франкфурту и режирао 2. Симфонију (позвана на „радикаљунг“ фестивал у Минхену 2014), Замак, и Орфеј# (позване на „радикаљунг“ фестивал 2015). Године 2015, Ерсан Мондтаг ствара комад TYRRANIS, који је позван на фестивал „Teatertrefen“ у Берлину 2016. године. Часопис Teater hojte прогласио га је редитељем у успону 2016. године. Проглашен је и „сценографом и костимографом године“. Ерсан Мондтаг живи у Берлину. Ствара у хамбуршком Талијатеатру, у театру Шаушпил у Франкфурту, у Позоришту Максим Горки у Берлину, у Минхенер Камершпиле и другим позориштима. Представа Истребљење, коју је креирао у сарадњи са Олгом Бах, прва је његова режија у Швајцарској.
ОЛГА БАХ, рођена у Берлину 1990, још се током средњошколских дана (2004-2007), заједно са Ерсаном Мондтагом прикључила берлинском позоришту за младе Grips Teatar. Заједно су основали независну позоришну трупу под називом „PE-Ensemble“. Њен први комад, Vinvet, премијерно је изведен 2007. године у немачко-турском позоришту Тијатром на Кројцбергу, као и у позоришту Балхаус Наунинштрасе. Након неколико година сарадње са разним позориштима (међу којима су Шаубине ам Ленинер Плац и Дојчес театер Берлин), постала је сарадник на Институту Маск-Планк у граду Јинка у Јужној Етиопији, где је снимила кратки документарни филм Hamar. У периоду између 2010. и 2014. године студирала је филозофију и немачку филологију на Универзитету Фрај у Берлину и на Истанбулском универзитету у Турској. Дипломирала је 2014. године. Године 2013. била је главни драматург представе дугог трајања #1/КONKORDIA на сцени „Шауштеле“ Модерне пинакотеке у Минхену, коју је режирао Ерсан Мондтаг. Од 2014, студира права на Универзитету Хумболт у Берлину. Од 2016, обавља функцију правног саветника за канцеларију за избеглице при Универзитету Хумболт у Берлину.
ИЗВОДИ ИЗ КРИТИКА
Олга Бах не гаји никакве илузије јер, како је изјавила, ликови представљају ‘израз времена у коме двосмислености и претрпаност разним конфузним информацијама доводе људе у екстремне позиције, а све из потребе да бар једном у животу знају на чему су. Они постају пријемчиви за разне теорије завере, прихватају разне циничне или отворено расистичке ставове, за које су уверени да одишу демократским принципима’.
Sorry, this entry is only available in Srpski.