Nadimač + SMF i Goatmare & Hellspades 24.11.2017 Božidarac

Festival „Vračar Rocks“, Božidarac petak 24. novembar 2017
NadimaC (Official band page) Thrash/crossover Serbia + SMF – Official +Goatmare & The HellSpades (Official FanPage)
Karte 400 din. @ FELIX Shop, TC Sremska, na ulazu 500 din.

Nadimac (Crossover thrash metal)
iliti – najbrzi od sve dece

Nadimač je nastao 2003 u Beogradu, Bend su osnovali drugari iz kraja i skole, Dragan i Zec. Na početku je postojala ideja da se peglaju klasici nemackog thrash metala u vreme kad je ovaj žanr praktično zamro na domaćoj sceni, a vladali tribjut i pretenciozni isfolirani bendovi. Na početku, ekipa je vežbala i učila instrumente tako što je svirala obrade uglavnom nemačkih i drugih stranih brzih bendova. Dve godine kasnije bed kreće sa svirkama i kako to već ide, ostavlja trag u gomili rupa, klubova i škola, što zbog iskrene, energične i prljave svirke, što zbog raznih izlučevina i alkoholnih derivata kojim su oni i ekipa zalivali ta mesta. U periodu 2003-2005 bend pravi i snima prve autorske stvari, poput pesme Vukodlak ili Krvavih desni, koje su članovi snimali preko kasetofona na probama ili malo kasnije preko mp3 plejera. 2007 bend snima „Vukodlak metal“ koji je iako album, ipak snimljen samo kao demo iz prostog razloga što je snimljen za jedan dan, a mikrofoni su morali da se vrate. U medjuvremenu dolazi do promena gitariste u bendu tako da Grabića zamenjuje Krle koji je i učestvovao na pravljenju i snimanjju pesama sa „Vukodlak metal“a. 2008 dolazi još jednom dolazi do promene postave i Dača (Vičhant, Necrorectumonomicon, Daggerspawn) i Ćora (Metal slug) zamenjuju Duleta i Krleta koji nedugo potom osnivaju bend Port royal. Ubrzo, bend pravi“Metal je rat“ Ep koji snima krajem 2008 a izdaje sam početkom 2009 godine, da bi iste godine izašao i prvi album „Državni neprijatelj broj kec“ za kinesku izdavačku kući ADP. Za isti label bend izdaje i album „Po kratkom postupku“ 2011 godine. 2013 Izlazi album „Nejebanježivesile“ za Gečku DIY etiketu VSR, a 2015 nemački Witches brew izbacuje „Manifest protiv sudbine“. 2017 Izlazi peti album „Besnilo“ za Špansku izdavačku kuću XTREEM MUSIC. Bend je pored prvog demoa i EPja, u medjuvremenu samostalno izdao i prvi i drugi DVD. Pored toga Nadimač se povezao sa bendovima i izdavačima i izdao oko 20+ split albuma na raznim formatima i to u Evropi, Aziji, Australiji, Severnoj i Južnoj americi. Što se koncerata tiče, bend se godinama trudio da istraje i zadrži iskrenost i energiju kao osnovni pečat sog stila.
Nadimač je nastupao na gomili samostalnih koncerata, manjih ili većih festivala i svirao svuda od pekara, skvotova, dnevnih soba, fudbalskih balona, bioskopa, do klubova, sala i arena. Ono što je uvek bio imperativ bez obira an sve jeste da se izdivlja jednako kad bend svira pred 1000 ljudi ili pred 3 čoveka(a bilo je i takvih situacija). Bend se trudio da svira svuda gde je moguće u Srbiji i tako proširi malo duh andergraunda. Bend je takođe nastupao u državama nekadašnje Jugoslavije, u gotovo svim zemljama u regionu, jugoistočnoj Evropi kao i zemljama Centralne i Istočne Evrope. Za bend koncerti su vrlo važan aspekt postojanja benda i širenja energije, saradnje i ideja iza kojih bend stoji. Iako je Nadimač više puta imao turneje u zemlji i van nje.
Nadimač je do danas imao čast da svira na mnogim velikim lokalnim i stranim festivalim i da deli binu sa kultnim bendovima: Sodom, Accused, Onslaught, Tankard, Napalm death, Hatebreed, Municipal waste. Warbringer, i mnogim drugim.
U budućnosti bend planira još mnoštvo koncerata, albumska, vd, i split izdanja. Pored toga bend se drži svojih ideja, i aktivno će raditi na širenju underground saradnje, suzbijanju loših uticaja mejnstrim kulture u Srbiji, kao i ideji DIY saradnje, humanitarnih, i kreativnih akcija u našoj zemlji i u drugim državama u kojima saradjijemo sa ljudima: Nadimač će postojati i svirati dokle god smatramo da ima potrebe za tim. Nije nam cilj da štancuemo generička izdanja ili postojimo samo da bi bili mator ili „kultni“ bend. Sviraćemo dakle, dakle god imamo energije i besa, kao i želje da na ovaj i druge načine menjamo svet počevši od sebe, i društva koje nas okružuje.

Metal je rat 111

NadimaČ su:
Danilo Trbojević – Vokal Stefan Ćorović – Gitara Dragan Ristić – Bubanj Marko Pavlović – Bass

SMF (hard core/crossover thrash)
iliti – doajemi duhovitog hard kor realizma

Bend SMF je nastao pocetkom 1989. godine, kao projekat cetvorice muzicara koji su inace vec svirali u svojim maticnim grupama (Brainstorm, Amnesia, Kerozin). Ideja je bila da SMF nastupi na festivalu koji se odrzavao u SKC-u i da se svira crossover u stilu S.O.D., G.B.H. i Suicidal Tendencies, a da tekstovi budu jednostavni, „bolesni“, sarkasticni i apsurdni. Nas stil je karakterisao brutalan zvuk, agresivna svirka puna neobicnih brake-ova i ne bas uobicajeni gitarski rifovi i harmonije. Sve je bilo zamisljno pre svega kao dobro zezanje i parodija, a tako je i bilo. Jos jedna zanimljivost vezana za ovaj nastup je u tome sto je 8 pesama napisano u jednom danu (?!?). Iako je sve pocelo kao zezanje, publika u SKC-u je prihvatila SMF mnogo bolje nego ostale, tada poznatije grupe. To nam je bio glavni podsticaj da nastavimo da radimo i dalje. Takodje, ideja je bila da niko ne svira svoj maticni instrument, nego neki drugi, na kome se slabije snalazi. S obzirom da su Djura, Kokan i Dare gitaristi, a Francuz basista, prakticno je jedino Djura svirao svoj instrument. Posle koncerta u SKC-u Djura i Kokan se vracaju svojim maticnim bendovima. Zbog izuzetno pozitvne reakcije svih onih koji su culi SMF-ove stvari, Francuz i Dare odlucuju da nastave sa radom, uzimaju svoje instrumente koje inace sviraju, a pridruzuju im se Sale (ex-Kerozin, ex-Amnesia) i Sola (ex-Brainstorm, ex-Svarog): Posle nekoliko svirki, 1989. godine snimili smo, sada vec legendarni, demo snimak u studiu Zodijak u Zemunu. Demo je imao 9 stvari i trajao je oko 10 minuta (?!?), ali to naravno nikako ne umanjuje njihov kvalitet. Iako je taj snimak kasnije trebao da se pojavi kao singl za „Start Today records“ on nikada nije zvanicno objavljen. Ipak demo snimak se prenosio „od ruke do ruke“ i gde god da smo svirali, ljudi su znali nase stvari i dobro nas prihvatali. Ovaj demo je i danas interesantan, iako su se te stvari nasle i na nasem prvom zvanicnom albumu. Produkcija je bila sirova (citaj surova), a stil autentican hard core sa kraja osamdesetih. Kada je 1991. godine poceo rat, jedno vreme nismo radili iz razumljivih razloga. U tom periodu stil SMF nije bas bio primeren situaciji, a pogotovu ne prizemni humor na temu Srpskog mentaliteta. Zato smo mi polako, ali sigurno radili na novim pesmama vezanim za novonastale dogadjaje i cekali bolja vremena. Posto ona nisu dolazila, a svi smo se vec navikli na novonastalu situaciju, krecemo da kompletiramo materijal za nas prvi album. Pocetkom avgusta 1994. za neverovatnih 30-ak sati, snimili smo album „Dalje neces moci…“ u studiu Fokus. Materijal je objavila izdavacka kuca ITV Melomarket (kasniji naziv ITMM). Na albumu se naslo 26 pesama. Doduse, imali smo mi jos materijala, ali nismo hteli da preterujemo. Pesme su bile uglavnom zezatorske, mada se i neke ozbiljnije od njih mogu metaforicno shvatiti. Na tom albumu smo definitivno zacrtali stil od koga kasnije nismo odstupali.
U to vreme smo bili fascinirani provalama iz nasih najboljih filmova „Ko to tamo peva“ (http://www.imdb.com/title/tt0076276/) i „Maratonci trce pocasni krug“ (http://www.imdb.com/title/tt0084302/), sto se i primecuje na albumu kroz pesme „Dalje neces moci“, „Djenka“, „Opljackani smo“ i „Vozi Misko“. Mozemo da se pohvalimo da smo mi prvi koristili semplove iz ovih filmova, sto su kasnije prihvatili jos neki bendovi, radio stanice, pa cak i TV emisije. SMF se ovim putem i zvanicno zahvaljuje reziseru ovih izuzetnih filmova, gospodinu Slobodanu Sijanu. Mi smo oduvek smatrali da su to najbolja ostvarenja nase kinematografije, a nedavno je stiglo i zvanicno priznanje za vrednost kultnog filma „Ko to tamo peva“, koji je proglasen najboljiom filmom u prvih 100 godina srpske kinematografije. Od mnogih obrada koje smo svirali u to vreme, na albumu se nasla samo karikirana „I Saw Your Mommy…“ od SUICIDAL TENDENCIES. U to vreme smo iz zezanja na koncertima svirali i obrade sledecih grupa: YELLO – „Race“, M.O.D. – „Bubble Butt“, BEASTIE BOYS – „No Sleep Till Brooklyn“, 2 UNLIMITED – „No Limits“, G.B.H. – „Big Women“, PEKINSKA PATKA – „Biti ruzan, pametan i mlad“. Jednom prilikom smo u KST-u odsvirali i neki hit od Cece (na opste zaprepascenje, ali i odusevljenje).
Godine 1995. nas prijatelj Dejan Zecevic, filmski reziser, koristio je nasu muziku za svoj film „Decak iz Junkovca“ (http://www.imdb.com/title/tt0254254/). Mozete pogledati inster is filma na YouTube (http://youtube.com/watch?v=ytW4AeeaHhk). Veoma nam je drago zbog toga, jer nam se sam film zaista puno dopao, a sem toga i zato sto je posvecen jednoj neverovatnoj osobi, reziseru, glumcu, producentu, piscu i naucniku – Radomiru Belacevicu (http://en.wikipedia.org/wiki/Radomir_Belacevic). Novi materijal poceli smo da spremamo sredinom 1996. godine. Radili smo dosta naporno i napravili 17 pesama. Naravno, sve vreme smo se trudili da prilikom pravljenja tih pesama ne odstupimo od naseg stila , stila SMF. Pocetkom 1998. godine u studiu Akademija snimili smo drugi album pod nazivom „Lako cemo“. Posto za sve ovo vreme nismo zaradili skoro nista, a i slabo su nas pustali na radio i TV stanicama, resili smo da ostanemo verni sami sebi i onima koji nas vole. Nismo se „prodali“, muzika je ostala zestoka i agresivna, produkcija samog albuma je daleko bolja nego na prvom albumu, a tekstovi su i dalje provokativni, direktni, sa ponekim skrivenim znacenjem. CD izdanje albuma „Lako cemo“ predstavlja prvi zvanicno objavljeni multimedijalni disk nekog domaceg benda: ako ubacite ovaj disk u CD drajv svog kompjutera moci cete da pogledate jednu krataku video pricu vezanu za sam album. SMF je bend koji postoji da bi svirao na koncertima. Na zivim svirkama nase stvari zvuce jos energicnije, publika je uvek dobro raspolozena, i stvara se posebna atmosfera kakva se moze sresti samo na hardcore koncertima. Nazalost, celokupna situacija u Srbiji nas je sputavala za sve vreme naseg postojanja, tako da iako smo svirali relativno cesto, to ipak nije onoliko koliko smo zeleli. Godine 2000 smo dobili prve ideje za neke nove pesme, koje ce se naci na nasem trecem albumu. Posle neverovatnih 6 godina rada, 14 novih pesama je masterovano u oktobru 2006, cime je studijski rad na materijalu priveden kraju. Nas dobro poznati stil je ovog puta malo izasao izvan granica standardnog hardcore-a. Iako je osnova i dalje sacinjena od mesavine hardcore punk-a i thrash metal-a, sada se mogu cuti prizvuci i nekih drugih muzickih pravaca: funk, fusion, industrial, breakbeat, drum‘n’bass, pa cak i po neki zvuk tipican za cisto elektronsku muziku, techno i psy trance.Konacno, nas treci album je izdat 1. novembra 2007. godine za PGP-RTS.

Goatmare & The Hellspades (horrorpunk/rockabilly, Pancevo)
iliti – hor morbidnih pancevaca

Goatmare & The Hellspades su horrorpunk/rockabilly bend iz Panceva. Na sceni od 2010. godine, imaju iza sebe poprilican broj izdanja i mnostvo koncerata u Srbiji i inostranstvu, kao i veliki broj fanova. Svaka pesma predstavlja zasebnu horror pricu, a muzika kombinuje melodicnost i veselu atmosferu sa morbidnim i mracnim tekstom stvarajuci kontraverzu i ogroman kontrast izmedju lepog i odvratnog. Njihov poslednji album je proglasen kao jedan od najboljih albuma 2013. godine od strane Nocturne media, koja i danas podrzava bend kao izdavac novog albuma „Decomposed“ koji publika moze ocekivati u novembru 2017. godine. Dosadasnja diskografija: 2009 – Demo of the dead 2011 – Kapela (Single) 2011 – Slike straha (Split) 2013 – 13 ways to die 2014 – Zao kao ja (Single) 2015 – Moja si (Single) 2016 – Raspa la la (Single) 2017 – Za mene nisi umrla (Single)