Ciklus razgovora: Angažovana lektira
Organizacija: Dom omladine Beograda i Knjižara BEOPOLIS
Učestvuju: Ljiljana Bogoeva Sedlar i Petar Protić
Razgovaramo o najuticajnijoj knjizi američkog istoričara, dramskog pisca i aktiviste Hauarda Zina ”Narodna istorija SAD-a” koja je promenila odnos mnogobrojnih generacija prema zvaničnoj istoriji Amerike.
Prepoznajući snažan glas i uticaj nepoznatih, u zvaničnim verzijama zanemarenih, ljudi koji su ocrtali kritične istorijske periode SAD, Hauard Zin je uspeo da uspostavi metod koji možemo nazvati ”istorijom odozdo”. Uz mnogo detalja i argumenata, lucidno i sa osećajem za pravdu, autor daje sintezu istorije američkih naroda kroz prizmu potlačenih. Uz to pokazuje koliko je bila suštinska uloga naroda u borbama za mir i pravdu naspram sistema moći. Zinova istorija nije ona koju pišu imperijalni pobednici. Ona je, pre, borba protiv takve vrste trijumfalizma. Zin pokazuje da postoji itekako snažan uticaj onih koji su možda bezimeni ili prividno nemoćni – a to je onaj deo američkog naroda koji se kroz istoriju suprotstavljao, još od Kolumba, imperijalnim, kulturnim i korporativnim hegemonijama.
Uvodeći u igru feministkinje, abolicioniste, radnike, borce za ljudska prava, imigrantske porodice, različite klase, rase i rodove, manjine i zemljoranike, Zin prikazuje kompleksnu sliku obrisane ili prećutkivane istorije koja je zasnovana na principima socijalne borbe, protiv profita i različitih modela eksploatacije. Time nam postaju jasniji potezi političkih elita koji su često bili zasnovani na rasnoj segregaciji i porobljavanju pri čemu je rat i danas najunosnija američka industrija. Stičemo utisak da ideologija američkog sna zapravo nema veze sa “običnim” ljudima budući da je zasnovana na sticanju bogatstva koje se ni sa kim ne deli, ali i na razarajućem kapitalističkom uređenju.
U razgovoru ćemo pokušati da Zina stavimo u kontekst još nekih ljudi koji su osećali da moraju da se pobune protiv zvaničnih verzija zapadne istorije. Osim toga, vrlo je zanimljiv i Zinov odnos prema marksizmu i anarhizmu što možda najbolje pokazuju dve njegove drame: ‘’Marks u Sohou’’ i ‘’Ema’’ – posvećana Emi Goldman za koju je govorio da mu je bila najdraža učiteljica.