Režija: Jug Radivojević
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf:Tatjana Radišić
Kompozitor: Aleksandar Srebrić
Dramaturg na predstavi: Gordana Goncić
Scenski govor: Radovan Knežević
Scenski pokret/Pomoćnik reditelja: Igor Damnjanović
Uloge:
Marko Kraljević BOGDAN BOGDANOVIĆ
Teodora KATARINA DIMITRIJEVIĆ
Musa Kesedžija LAZAR MILJKOVIĆ
Šarac ARSENIJE TUBIĆ
Vila Ravijojla IVANA ADŽIĆ
Buzdovan MILOŠ ANĐELKOVIĆ
Rujna ALEKSANDRA ANĐELKOVIĆ
Mnogo je pesama ispevano i priča ispričano o Kraljeviću Marku. Poznato je koliko je daleko sezala njegova hrabrost i neustrašivost, ali zapravo jako se malo zna o ljubavnim jadima najvećeg srpskog junaka. Baš kako to obično biva, najhrabriji među nama su istovremeno i najosetljiviji. Ova priča govori o svim bitkama koje je Marko Kraljević vodio i uspešno pobeđivao, ali i priča o najvažnijoj životnoj bitci, borbi za ljubav. Ovo je priča o njegovoj potrazi za ljubavlju. Jer svaki junak ima veliko srce koje mora biti ispunjeno srećom, radošću i ljubavlju. Pričajući o podvizima jednog od najvećih srpskih junaka, Marku Kraljeviću, želimo da ispričamo priču o tome šta jednog čoveka čini junakom. Zato su likovi ove drame personifikovani simboli onih osobina koje pravi junak i pravi čovek treba da ima: Vila Ravijojla (mudrost, mašta), Buzdovan (hrabrost, snaga, neustrašivost), Šarac (projateljstvo, odanost) i Rujna (sreća, radost, uživanje u životu). Želeći da osvoji srce Teodore, Marko Kraljević savladava različite prepreke i upada u mnoge avanture boreći se protiv neprijatelja, Muse Kesedžije. Na kraju, shvativši da nikada neće uspeti da bude sa njom, Marko zaspi, ne bi li makar u snu, kad već ne može na javi, bio sa onom koju voli. On do današnjeg dana spava i sanja svoju Teodoru i možda će se svakog trenutka probuditi i nastaviti svoju borbu. I to ima smisla. Jer, kada ne može da se ljubi koga srce traži, onda to i nije život za pravog junaka.