Tel Aviv, Izrael
Batsheva Ensamble
Tel Aviv, Israe
Sadeh21
koreografija/choreography: Ohad Naharin in collaboration with dancers of Batsheva Dance Company
dizajn zvuka/soundtrack design: Maxim Waratt
kostimi/costume design: Ariel Cohen
dizajn svetla i scene/lighting and stage design: Avi Yona Bueno (Bambi)
dizajn video titla/video subtitle design: Raz Friedman
trajanje/duration: 75’
premijera/premiere: Israel Festival, Jerusalem, 2011
narudžbina/commissioned by: Luminato, Toronto Festival of Arts & Creativity and The Israel Festival, Jerusalem
produkcija/produced by: Batsheva Dance Company, with the generous support of the Michael Sela Fund for Development of Young Artists
…Gaga je inovativni jezik pokreta koji Naharin razvija godinama. On smatra da Gaga „pruža mnogo više od mogućnosti za napredak u atletskom smislu“. Reč je o „delikatnosti, malim gestovima, izvan svakodnevnog“. O formi koja treba da stigne iz unutrašnjosti igrača, čije će životno iskustvo utvrditi oblik i ton pokreta. Zvuči pomalo tajnovito dok se ne vidi u praksi. Ipak, 75-minutni „Sadeh21“ pruža mnogo više od obične demonstracije sistema pokreta. Uprkos odsustvu narativnih elemenata, 21 epizoda (sadeh se može prevesti kao list rukopisa ili odeljak) obiluje odblescima čovečanstva, sa vinjetama toliko prolaznim, koliko i sugestivnim…
Ohad Naharin je koreograf, umetnički direktor Kompanije Batševa i tvorac Gaga tehnike. Rođen je 1952. godine u Mizri, Izrael. Majka mu je koreograf, pedagog igre i instruktorka Feldenkraisove metode, a otac je bio glumac i psiholog. Uprkost nedostatku formalnog obrazovanja, Naharin se pridružio Kompaniji Batšheva 1974. godine. Tokom prve sezone, gostujući koreograf Marta Grem ga je pozvala da se pridruži njenoj kompaniji u Njujorku. Između 1975. i 1976. godine, Naharin je pohađao Školu američkog baleta, bio student Džulijard univerziteta i pratio časove Megi Blek i Dejvida Hauvarda. Zatim se tokom jedne sezone pridružio Bežarovom baletu XX veka u Briselu, da bi se vratio u Njujork 1979. godine i napravio svoj koreografski prvenac u studiju Kazuko Hirabajiši. Od 1980-1990. godine, postavljao je radove u Njujorku i inostranstvu, uključujući komade za Kompaniju Batševa, Kompaniju Kibuc i Holandski teatar igre. Istovremeno, radio je sa svojom prvom suprugom Mari Kadživarom i grupom igrača u Njujorku. Naharin i Kadživara su sarađivali sve do njene smrti 2001. godine. Godine 1990., postavljen je za umetničkog direktora Kompanije Batševa, a iste godine je osnovao podmladak glavne trupe – Batševa ansambl. Od tada je kreirao preko trideset radova za obe kompanije. Pored svog scenskog delovanja, razvio je inovativni jezik pokreta Gaga, zasnovan na istraživanju povećanja senzacije i mašte, kroz koji se stiče svest o formi, pronalaze novi obrasci kretanja i prevazilaze zacrtane granice. Gaga je svakodnevni trening za njegove igrače i globalno rasprostranjena tehnika među profesionalcima i amaterima u igri. Naharin se tokom detinjstva bavio muzikom, pa je kasnije svoj koreografski rad prožimao jedinstvenim muzičkim darom. Sarađivao je sa izraelskom rok grupom The Tractor’s Revenge („Kir“, 1990), kompozitoirima Avijem Balelijem („Anafaza“, 1993), Ivrijem Liderom („Z / na“, 1995) i Grišom Lihtenbergerom (“Poslednje delo“, 2015). Pod pseudonimom Maksim Varat, komponovao je muziku za „MAKS“ (2007), montirao i miksovao numere za filmove filmove „Mamootot“ (2003), „Hora“ (2009), „Sadeh21“ (2011), „Rupa“ (2013), „Poslednje delo“ (2015) i „Venecuela“ (2017). Naharinov rad je prikazan u nekoliko filmova. U dokumentarcu „Izvan fokusa“ (2007), režiser Tomer Hejman snimio je proces restauracije komada „Dekadens“ za trupu Cedar Lake. Godine 2015., braća Hejman prikazuju dokumentarac o Naharinu, „Gospodin Gaga“, na oduševljenje kritike i publike. Građanin Izraela i SAD, Naharin trenutno živi u Izraelu sa suprugom, igračicom i kostimografkinjom Eri Nakamurom i njihovom kćerkom Nogom.
Kompanija Batševa je od kritike priznata i od publike široko prihvaćena kao jedna od najvažnijih kompanija savremene igre na svetu. Zajedno sa Batševa ansamblom, trupa se može pohvaliti sa 34 igrača iz Izraela i iz inostranstva. Kompanija Batševa je najveća kompanija igre u Izraelu, koju krasi veliki broj nastupa na domaćim i inostranim scenama, odnosno preko 250 izvedenih predstava i oko 100.000 gledalaca godišnje. Kao jedan od najpriznatijih svetskih koreografa, Ohad Naharin je preuzeo ulogu umetničkog direktora trupe 1990. godine, i poveo je u novu eru, vođen svojom avanturističkom kustoskom vizijom i prepoznatljivim koreografskim rečnikom. Batševini igrači učestvuju u svim kreativnim procesima u studiju, ali i stvaraju svoja dela u okviru godišnjeg projekta „Batševini igrači kreiraju“ uz podršku Fonda Majkla Sela za napredak mladih umetnika. Batševa kompanija igre osnovana je kao repertoarska kompanija 1964. godine od strane baronice Batševe de Rotšild, koja za prvog umetničkog savetnika imenovala Martu Grem. Od 1989. godine, sedište trupe je u Suzan Delal centru u Tel Avivu.
Remek delo, tako lepo!
A masterpiece, so beautiful!
© GLZ Radio, Gaby Aldor
Oslobađanje osećanja… naelektrisana tela… naštimovana kao bajkovit orkestar, izuzetna preciznost – toliko lepa kao san.
Liberation of feelings… electrifying bodies… tuned like a fairytale orchestra, remarkable precision – and it’s as beautiful as a dream.
© Ynet
Ostavlja publiku sa strahopoštovanjem i uzbuđenjem… kreacija koje poseduje preciznu arhitektonsku strukturu koja izgleda nemilosrdno… duhovitost i iznenađenja.
© Habama
Hipnotišuća igra od prvog trenutka… estetsko i ushićeno iskustvo… komad koji miluje dušu, komad od koga ne želite da se rastanete.
© Israel Today